1. Друштвени предуслови појаве еколошких организација у Србији.
2. Оснивање Еколошког покрета.
3. Оснивање Покрајинског савеза.
4. Покушаји поделе чланства.
5. Први велики успех над урбанистичком мафијом.
6. Поновно рађање Еколошког покрета.
7. Прво званично учешће на изборима.
8. Прво јавно признање.
9. Сајам екологије.
10. Кадровско јачање и добијање стручне подршке.
11. Први организовани покушај разбијања Еколошког покрета.
12. Прва Еко - конференција.
13. Предуслови успона у раду.
14. Први сукоби са властима и полицијом.
15. Најзначајнији резултати Еколошког покрета.

1. Распадом комунистичког система у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији крајем девете деценије XX века створили су се услови за образовањем прво невладиних организација, а затим и политичких организација супротстављених режиму.
Остаје забележено да су управо невладине еколошке организације представљале први нуклеус стварања вишестраначког миљеа у нашој земљи, наведеног имена (СФРЈ).
повратак на врх

2. Образован међу првим невладиним организацијама, Еколошки покрет се образује 21. априла 1990. године и у првим данима свог постојања замењује, тада непостојеће невладине организације различитог профила, које су се у другој половини последње деценије прошлог века почеле појављивати као печурке после кише.
повратак на врх

3. Пошто су се у Војводини (северној покрајини Србије) почеле образовати и друге невладине еколошке организације, појавила се потреба оснивања Савеза еколошких организација Војводине ради координирања и синхронизовања рада невладиних еколошких организација из Војводине.
Тако је образован Еколошки покрет Војводине септембра 1991. године, организован по представничком систему.
По истеку двогодишњег мандата првом председнику Еколошког покрета Војводине, руководство пресеца везу са базом и ставља се под заштиту полиције која је узурпирала Покрајински савез невладиних еколошких организација Војводине, јер је јако засметао политичким организацијама у зачетку вишестраначког живота у Србији.
Покренут је судски спор 1994. године, да се Еколошки покрет врати под ингеренцију невладиних еколошких организација из Војводине, да би новембра 2001. године, Врховни суд Србије донео пресуду против Министарства унутрашњих послова Србије, коју локална полиција не поштује, тако да је Еколошки покрет Војводине почетком 2003. године и даље изван домашаја свог чланства и оснивача.
повратак на врх

4. У покушају погрешног усмеравања развоја Еколошког покрета Града Новог Сада, на Скупштини Еколошког покрета 1992. године, покушана је подела чланства на стручне и нестручне чланове, што је одбијено.
Од тада су сви чланови Еколошког покрета равноправни, од детета у предшколском узрасту, до академика на челу Еколошког покрета, а њихов допринос Еколошком покрету је у складу са њиховим узрастом, знањем и звањем, што представља јединствен случај међу наведеним (али и политичким) организацијама у Србији.
повратак на врх

5. Победом над урбанистичком мафијом која је започела грађевинске радове на уском заштитном зеленом појасу испред дечијег вртића у Улици Народног фронта ради изградње објеката предузећа "Циклонизација", представља први велики успех Еколошког покрета у Новом Саду и његов улазак на друштвену сцену.
Радови су под притиском Еколошког покрета на јавност и Скупштину Града Новог Сада обустављени и земљиште враћено у првобитно стање.
повратак на врх

6. Победа над урбанистичком мафијом помогла је да се руководство Еколошког покрета подели на конзервативно и радикално крило.
Конзервативни део руководства је покушао да гради свој статус на очекивању упутства за рад од стране режима, без става и мишљења по најважнијим питањима услова и квалитета живота становништва.
Насупрот томе, радикални део са садашњим директором, Николом Алексићем на челу је заговарао конфронтацију са Градском управом у свим случајевима када су потези Градске управе били на штету грађана.
Описана победа радикалног крила руководства Еколошког покрета имала је далекосежне последице по развој, резултате и утицај на јавно мнење Новог Сада, те се стога данас слободно може рећи да је тај успех имао значај поновног рађања Еколошког покрета и предуслова вртоглавог успона Еколошког покрета.
повратак на врх

7. Следећи радикално опредељење, сада већ свог чланства, Еколошки покрет Града Новог Сада је први пут изашао на изборе за локални парламент 1992. године, на првим вишестраначким изборима у Србији у име групе грађана под називом: Еколошки покрет Новог Сада.
Захваљујући великој победи над урбанистичком мафијом, Никола Алексић, кандидат Еколошког покрета побеђује и обезбеђује прво место у неком локалном парламенту у Југославији за представника невладине организације.
Наведени успех Еколошки покрет понавља и на следећа два вишестраначка избора за локални парламент између свих политичких странака и коалиција, а Никола Алексић постаје први човек у историји Новог Сада који је четири пута за редом прошао изборну проверу пред бирачким телом (пошто је био претходно одборник и у последњем мандату бившег система).
Изборни успех је прекинут на изборима 2000-те године, јер су тадашњи избори имали карактеристике референдума; за и против Милошевића.
Иако Еколошки покрет није обезбедио место у парламенту Новог Сада, на изборима 2000-те је постигнут највећи успех у борби за место у парламенту.
Са половином кандидата по већинском изборном систему, (друга половина кандидата Еколошког покрета је скинута кршењем Устава и Закона од стране Изборне комисије), Еколошки покрет је као неполитичка, невладина еколошка организација освојио на '' референдуму '' 9% гласова од изашлих бирача.
Такав успех поред ДОС-а 2000-те године ни данас не би постигла ни једна политичка организација уколико би изашла самостално на изборе, што на најбољи могући начин показује уважавање јавности због доследног и аутентичног заступања интереса грађана у локалном парламенту.
повратак на врх

8. Под утицајем представника Еколошког покрета у локалном парламенту, Скупштина Града Новог Сада 16. децембра 1992. године прихвата предлог Еколошког покрета и усваја Декларацију "Нови Сад - ка еколошком граду", чиме Нови Сад постаје први град у екс Југославији који је свечаном изјавом прихватио екологију као званичну политику на локалном нивоу.
повратак на врх

9. На предлог Еколошког покрета у Новом Саду се почиње одржавати сајамска манифестација под називом - Сајам екологије. На њему Еколошки покрет излаже своје једногодишње резултате пред широм јавношћу, повећавајући свој утицај на јавност Новог Сада. Презентација резултата Еколошког покрета је трајала од 1991. године до 2000. године, а 2001. године је енормним захтевом за закуп штанда на Новосадском сајму спречен да наступи.
Очигледно је било да су резултати еколошког покрета засметали интересним групама на власти.
повратак на врх

10. Еколошком покрету 1994. године приступа Секција универзитетских наставника и научних радника у пензији, колективно и појединачно, чиме је лаичка невладина еколошка организација добила најјачу стручну потпору и подршку за своје ставове и мишљење које је заступала у јавности и пред локалним парламентом, преко свог председника.
повратак на врх

11. Први заједнички пројект са Секцијом универзитетских наставника и научних радника у пензији је била припрема прве Еко-конференције о заштити животне средине градова и приградских насеља - са међународним учешћем.
То је заправо било звоно за узбуну режиму, али и интересним групама којима је Еколошки покрет својим аутентичним заступањем интереса грађана у локалном парламенту веома сметао у остварењу својих интереса.
Из тог разлога је тадашњи председник Извршног одбора који је био скривени заступник режима добио налог да блокира рад Еколошког покрета на припреми прве Еко-конференције, иако је већ почетком 1995. године послато 1200 првих обавештења широм земље и света.
Припрема је у потпуности блокирана и претила је опасност, не само да се Еколошки покрет компромитује, него да се уз међународни скандал распадне уз свесрдну помоћ интересних група и активан допринос тада првог човека Еколошког покрета, прикривене кртице режима.
Тај план није успео, јер су преварени чланови Секције универзитетских наставника и научних радника у пензији уз помоћ одборника Еколошког покрета Николе Алексића приморали председника Извршног одбора Еколошког покрета да закаже седницу Скупштине Еколошког покрета за 27. мај 1995. године.
Иако је на тој седници Скупштине Еколошког покрета тадашњи председник Извршног одбора демонстрирао цео репертоар трикова режимске структуре, дошло је до смене целог руководства Еколошког покрета и избора новог председника Извршног одбора у лику провереног заступника интереса грађана и тумача програмског опредељења Еколошког покрета, г. Николе Алексића.
Са празним наслеђеним рачуном, Никола Алексић је од преузимања извршне функције у Еколошком покрету, 27. маја 1995. године до краја те године успешно организовао прву Еко-конференцију о заштити животне средине градова и приградских насеља - са међународним учешћем, иза које је остао двотомни Зборник радова са 92 научна и стручна рада и Симпозијум под називом: Природне, духовне и културне вредности Фрушке горе, иза којег је остала књига радова под истим називом на српско/енглеском језику.
Поред номиналних резултата из 1995. године, већи успех је био у консолидацији редова Еколошког покрета, јер је том победом режим дефинитивно изгубио могућност да једну аутентичну невладину организацију стави под своју контролу и претвори је у послушну секцију без става и мишљења.
На другој седници Скупштине Еколошког покрета исте године променом Статута Еколошког покрета којим је укинут колективни извршни орган и замењен функцијом директора Еколошког покрета, отклоњене су и теоретске могућности блокаде у раду Еколошког покрета и од тог тренутка се бележи скоро вертикални успон у раду и резултатима рада Еколошког покрета.
Копирање организационе структуре Еколошког покрета поред почетног подсмеха од стране других друштвених структура, посебно политичких странака, показује да је Еколошки покрет унео пионирска решења и на плану организовања друштвених структура.
повратак на врх

12. Еко-конференција о заштити животне средине градова и приградских насеља - са међународним учешћем - Нови Сад ˘95, представља највећи успех у ванинституционалном образовању од стране невладиног сектора.
Поред своје научне, стручне и образовне вредности приложених радова (92) на Еко-конференцији ˘95, посебна вредност приложених радова је у томе што се сви радови могу практично применити у било којој урбаној средини на свету и допринети побољшању услова и квалитета живота становништва.
Колико је ова област била запостављена у нашој земљи, посебно у литератури, говори податак да је на прву Еко-конференцију наведене тематике, чак 17 (седамнаест) општина делегирало своје представнике као слушаоце на излагању научних и стручних радова, а да је председник покрајине Венето из северне Италије делегирао двочлану делегацију уз поздравно писмо учесницима Еко-конференције упркос најстрожим санкцијама и блокади наше земље.
По извештају Библиотеке "Матице српске", Зборник радова Еко-конференције ˘95 био је најпозајмљиванија књига из Библиотеке за 1996. годину, што је на најбољи могући начин потврдило исправност опредељења ванинституционалног начина образовања становништва и учврстило уверење Еколошког покрета да истраје на том путу.
Уследиле су друге еко-конференције, исте или друге тематике, као Еко-конференција градова о функционисању комуналне привреде на којој су учествовали градови Средње и Источне Европе из којих су позвани представници предузећа која су задужена за чистоћу, саобраћај, зеленило, водоснабдевање и канализацију да изложе своју технологију рада ради размене искуства и технологије.
Затим, Еко-конференција као наставак тематике из 1995. године - ˘97, ˘99 и 2001. године.
Пошто су еко-конференције одржаване бијенално, а осећала се извесна празнина у раду уз нескривену жељу да се у раду Еколошког покрета обухвате сви чиниоци који утичу на квалитет и услове живота, 2000. године је донета одлука да се сваке парне године одржава Еко-конференција о здравствено безбедној храни.
Суорганизатор прве Еко-конференције о здравствено безбедној храни је био Научни институт за ратарство и повртарство из Новог Сада са светским угледом чији директор проф. др Милутин Ћировић заслужује да буде трајно наведен у историји Еколошког покрета.
Од 2001. године склапањем уговора о сарадњи са Универзитетом у Новом Саду, Еколошки покрет је добио суорганизатора за све своје конференције на највишем могућем нивоу.
Еко-конференције се одржавају традиционално у последњој пуној недељи септембра, од среде до суботе, уз свакодневне културне садржаје у режији организатора.
Еколошки покрет је 2002. године, освојио И награду Фордове компаније за екологију између 107 пројеката на првом укључењу Југославије на Фордов конкурс.
Еко-конференција је представљена као дугорочан пројект подизања еколошке свести, образовања и информисања јавности из области заштите животне средине градова и приградских насеља и производње здравствено безбедне хране.
Више од номиналног износа новчаног дела награде значиле су речи председника жирија за доделу Фордове награде, проф. др Владимира Ајдачића, доајена борбе против нуклеарног загађења: "разлика између свих учесника и првонаграђеног пројекта Еколошког покрета Града Новог Сада је, као између земље и звезда".
Награду је у име Еколошког покрета примио академик Рудолф Кастори председник Скупштине Еколошког покрета. На крају 2002. године, иза награђеног пројекта Еколошког покрета остало је шест двотомних монографија, односно тематских зборника са 800 (осамсто) научних и стручних радова, објављених у интегралном облику на преко 5.000 страница које су плод неколико хиљада аутора из 15 земаља Европе и преко стотину јавних трибина и предавања о најважнијим областима или актуелним радовима.
повратак на врх

13. Основни предуслов напретка у развоју једне невладине еколошке организације и успона у резултатима је, на основу сопствених искустава следећи:
- избор руководства, посебно извршног органа у лику особа без личних, материјалних или каријеристичких интереса;
- професионални приступ свом волонтерском ангажовању;
- доследност у раду и залагању у циљу побољшања услова и квалитета живота грађана.
Еколошки покрет је први предуслов успешно остварио, јер је критичне 1995. године имао на располатању проверене кадрове академског звања и бескомпромисног борца Николу Алексића који се доказао у Скупштини Града као непоткупљиви човек који се доследно бори за ставове Еколошког покрета.
- Други услов је Еколошки покрет такође остварио после победе над удруженим снагама режима и организованог криминала када је преко тржишта рада запослио техничког секретара, чиме је постао прва невладина еколошка организација која је примила радника у редован радни однос.
Техничком секретару треба додати и пуно радно време волонтерског доприноса директора Еколошког покрета и бројних волонтера и активиста да би се схватио механизам свакодневног рада Еколошког покрета у интересу грађана.
- Трећи услов је Еколошки покрет имао од самог свог оснивања придобијајући за свој програм већ изабраног члана локалног парламента у последњем мандату срушеног система Николу Алексића који је изабрао да заступа програм Еколошког покрета у локалном парламенту уместо да постане плен неке интересне групе у тренутку када се систем државе урушио.
То опредељење се показало обострано корисним, Никола Алексић је постао први члан локалног парламента у историји Новог Сада који је четири пута за редом прошао изборну проверу пред бирачким телом, од тога три пута у почетку вишестраначког система у екс Југославији и то испред једне невладине еколошке организације, једини у Југославији.
Еколошки покрет је добио доследним залагањем за интересе становништва кроз локални парламент такву пропаганду и рекламу које никаквим новцем не би могао платити.
Права је штета што и друге невладине еколошке организације нису следиле пример Еколошког покрета Града Новог Сада, него су подлегле клеветама да се Еколошки покрет претворио у политичку странку што су пласирале интересне групе у циљу заштите својих интереса.
повратак на врх

14. Доследним залагањем за остваривање програмских опредељења Еколошког покрета у интересу грађана Новог Сада врло брзо су конфронтирали челне људе Еколошког покрета са режимом и његовим институцијама, пре свега са полицијом.
Свесни да политичке странке које су од почетка представљале интересне групе немају никакве шансе пред аутентичним невладиним еколошким организацијама на локалном нивоу, режим је преко полиције још 1993. године узурпирао Покрајински савез еколошких организација у Војводини под именом Еколошки покрет Војводине.
Судски процес који је Еколошки покрет Града Новог Сада као оснивач и најразвијенији део Еколошког покрета Војводине покренуо 1994. године, разултирао је пресудом Врховног суда Србије новембра 2001. године против Министарства унутрашњих послова.
Ни та пресуда није била довољна да локална полиција, која држи регистар невладиних организација, поступи по пресуди Врховног суда Србије, него је опет демонстрирала осионост и поступак вратила на почетак, кршећи поново закон као и 1994. године.
- Због покушаја урбанистичке мафије да уништи стогодишњи парк у центру Новог Сада, Еколошки покрет је у јуну 1998. године за 24 сата организовао протестни митинг у 12,00 часова на 35 °С у хладу само да би новине објавиле извештај пре почетка седнице Скупштине Града.
На сутрашњој седници Скупштине Града уз помоћ новинских извештаја са протеста са два гласа предности донета је одлука против изградње пословно-угоститељких објеката у стогодишњем парку.
Два месеца после тога Дунавски парк је после 100 (сто) година постојања стављен под заштиту државе и трајно заштићен.
- Пред одлучујуће изборе 2000. године полиција је три пута покушала да приведе одборника Николу Алексића судији за прекршаје иако је уживао имунитет као одборник Скупштине Града Новог Сада под оптужбом да је 5. јуна 2000. године организовао еколошки карневал за школску децу, наводно без пријаве.
У својој упорности чак су два пута саслушавали техничког секретара Еколошког покрета пред судијом за прекршаје.
Разлог је избио на видело после одржане Еко-конференције о здравствено безбедној храни септембра 2000-те године непосредно пред изборе на којима је ДОС срушио Милошевића.
Полиција је пошто-пото хтела да уклони Николу Алексића пред отварање Еко-конференције, јер је био највећа препрека жељи Мире Марковић, супруге Слободана Милошевића, да лично отвори Прву еко-конференцију о здравствено безбедној храни у предвечерје слома комунистичког система.
Тек када је Никола Алексић изнајмио физичко обезбеђење које ће спречити било кога да се ненајављен обрати гостима Еко-конференције на свечаном отварању, полиција и Мира Марковић су одустали од намере злоупотребе Еко-конференције у предизборне сврхе пропалог режима и система.
- Интервентна јединица полиције, 2001. године по налогу упада у просторије Еколошког покрета под лажним изговором. Били су врло изненађени по уласку, јер су упадом прекинули конференцију за новинаре која је била у току.
Полиција је морала послати високог официра да измоли опроштај и спречи подношење тужби.
Еколошки покрет се 2002. године укључио у организацију протеста становника насеља Шангај који су протестовали због услова живота, стешњени између Рафинерије Нови Сад и Термоелектране-топлане, где су услови живота после НАТО бомбардовања постали неподношљиви.
Први пут у историји Новог Сада десило се да су грађани ухапсили своју Скупштину за време одржавања седнице, оковали је ланцима и засули је јајима иако је полиција обезбеђивала зграду Скупштине.
После тога је уследила 24 сатна блокада пута испред Рафинерије Нови Сад чиме је била спречена дистрибуција нафте и продуката прераде. И поред сталног притиска и провоцирања од стране полиције, блокада је повучена тек када је у јутро 1. маја 2002. године, уговорен термин код Председника Скупштине Војводине.
- На позив Одбора за заштиту Алмашког гробља, најстаријег православног гробља у Новом Саду, Еколошки покрет и његови чланови су се укључили у свакодневне протесте, блокаде улица, митинге, перформансе, конференције за новинаре на централном тргу Града или у гробници у изградњи на Алмашком гробљу, да би од 16. октобра 2002. године започели даноноћно дежурство у гробници у изградњи ради спречавања преноса посмртних остатака из масовне гробнице са Алмашког гробља.
Трећи дан дежурства полиција је ангажовала преко стотину специјалаца и ватрогасаца, блокирали цео крај око Алмашког гробља у циљу спречавања грађана да се придруже дежурнима у гробници, да би после вишесатног безуспешног убеђивања сишли у гробницу и изнели грађане на рукама.
Први пут у историји Новог Сада полиција је хапсила и приводила суду грађане који су протестима штитили Устав и законе, односно бранили начела Еколошког покрета.
- Када су 13. новембра 2002. године вандали под заштитом Покрајинске и Градске управе дошли да прекопавају Алмашко гробље без судског решења и супротно важећим законима који штите гробља у свакодневној употреби, полиција се поново ставила на страну организованог криминала и конфронтирала се са сопственим народом.
За разлику од првог пута када су спречили грађане да се организују у масовни протест, овог пута се на Алмашком гробљу скупило стотинак грађана и родбине покојника.
Да би заплашили грађане полиција се брутално обрачунала са носиоцима протеста Александром Павковим, председником Одбора за заштиту Алмашког гробља и Николом Алексићем, директором Еколошког покрета кога је полиција вукла за ноге преко гробова и корења жбуња да би му искидали одећу и заплашили остале старије грађане.
Бруталним обрачуном и прекомерном употребом силе полиција је успела да се обрачуна са грађанима и омогући заштићеним вандалима да изврше кривично дело - повреда гроба, односно да преору најстарије православно гробље у Новом Саду и уклоне трагове злочина мађарских фашиста из априла 1941. и "ослободилаца" из октобра 1944. године чије су жртве сахрањене у масовним гробницама на том делу Алмашког гробља.
На описани начин Нови Сад је у свом историјском развоју закорачио у епоху варваризма.
Из тог разлога имена бранилаца Алмашког гробља који су жртвовали своју слободу у илузорној нади да могу зауставити точак историје заслужују да буду трајно забележена:
МАРИЈА и ДАНИЕЛА ВЛАОВИЋ,
АЛЕКСАНДАР ПАВКОВ,
ВИКТОР ШНЕЛ,
ПАВЛЕ КЕРАЦ и
НИКОЛА АЛЕКСИЋ.
повратак на врх

15. У периоду дугом скоро пуних тринаест година (1990-2003.) тешко је издвојити неке посебне резултате, јер је много оних резултата који су по свом значају важнији по грађане Новог Сада него по општи развој еколошке мисли у нашој земљи и обрнуто.
Из тог разлога се наводе само резултати значајни за развој еколошке мисли на далеко ширем простору од Новог Сада, Војводине, Србије и наше земље:
- Еколошки покрет је прва невладина еколошка организације у нашој земљи која има своје стипендисте на факултету заштите животне средине (три генерације),
- Еколошки покрет Града Новог сада је по други пут послао југословенску екипу најталентованијих средњошколаца из целе Србије на БИОС Олимпијаду младих у Санкт Петерсбург (1998-2002).
По други пут наша екипа освојила је прво место, ове године испред екипа Украјине и Русије између 540 учесника из целог света.
- Еколошки покрет је прва и за сада једина невладина еколошка организација у екс Југославији и Србији која има драмске уметнике под уговором.
- На ширем простору је једино Еколошки покрет имао свог представника у локалном парламенту легитимно изабраног између свих политичких странака и коалиција, чак у три мандата за редом.
- Ставови Еколошког покрета су прихватани као закључци међународних конференција ("Лепи плави Дунав - болесне реке" међународна конференција о прекограничном загађењу вода - Ровиго, Италија - 2000.).
- Еколошки покрет Града Новог Сада је једина еколошка организација која је на локалном нивоу у потпуности реализовала локалну АГЕНДУ 21° у њене три кључне одреднице:
1) учешће јавности у креирању стратегије заштите животне средине;
2) приступачност закону;
3) доступност информацијама из области квалитета животне средине.
- У петнаест издања до сада објављено 800 (осамстотина) научних и стручних радова у интегралном облику који могу бити примењени у било којој средини на планети Земљи.
- Еколошки покрет је добитник И награде Фордове компаније, на првом укључењу Југославије на конкурс пројектом који би издржао конкуренцију међу свим до сада награђеним пројектима у свету.
- По оцени Фондације Хајнрих Бел (Хеинрицх Бöлл) Еколошки покрет је најразвијенија невладина еколошка организације у Европи.
- Еколошки покрет је изазвао масовно дезертерство НАТО војника у Македонији за време агресије на Југославију током 1999. године летком преведеним на четири светска језика и дистрибуираним преко сарадника из невладиних еколошких организација из Македоније.
- Еколошки покрет Града Новог Сада је поднео кривичну пријаву против председника САД г. Вилијама Била Клинтона државном тужиоцу САД г-ђи Xенет Рино због кршења Устава САД, јер је наставио ратне операције против Југославије преко 60 дана без одобрења Конгреса САД.
Куриозитет те пријаве је био у томе што је пријава представљала оригиналну пријаву против нацистичких злочинаца из Нирнберга 1945. године у којој су замењена само имена злочинаца и датум вршења злочина.
Ни једна реч или слово није додато или одузето у оригиналној пријави из Нирнберга 1945. године писаној по законима САД
На локалном плану Еколошки покрет ће ући у историју развоја Града Новог Сада по великом броју успеха и резултата којима је спречено нарушавање изгледа Новог Сада.
Захваљујући далековидом опредељењу Еколошког покрета да се за услове и квалитет живота грађана Новог Сада бори у локалном парламенту, а не на улици, Еколошки покрет је забележио резултате који ће бити незаобилазни када се буде писала историја Новог Сада:
- На предлог Еколошког покрета усвојена је Декларација "Нови Сад - ка еколошком граду" којом је екологија прихваћена као званично опредељење Града Новог Сада, чиме је Нови Сад постао први град у нашој земљи са таквим опредељењем.
- Залагањем Еколошког покрета преко свог представника у Скупштини Града, г. Николе Алексића, одбачен је план за изградњу 30 (тридесет) бензинских пумпи у градском језгру без анализе потреба и интереса саобраћаја и грађана Новог сада.
- Залагањем представника Еколошког покрета у локалном парламенту заустављено је претварање пасажа у пословни простор што је било узело размере епидемије.
- Прву победу над урбанистичком мафијом однео је Еколошки покрет преко свог представника у локалном парламенту обустављајући започете грађевинске радове испред дечјег вртића у ул. Народног фронта доношењем одлуке локалног парламента о враћању земљишта у првобитно стање.
- Еколошки покрет је спречио уништење Лиманског парка.
- Еколошки покрет је два пута скидао са дневног реда седнице локалног парламента покушај уништења Дунавског парка (који је тада бележио 102 године постојања као ауторско дело) изградњом пословно-угоститељских објеката у њему.
- Еколошки покрет је три пута спречавао урбанистичку мафију да уништи Соколски дом (наменски пројектован и изграђен спортско-културни објекат између два светска рата који представља изузетно културно историјску вредност), док коначно није 5. новембра 2002. године стављен под заштиту Закона.
- У циљу спречавања изградње "јавне гараже" на отвореним спортским теренима Соколског дома од стране организованог криминала, Еколошки покрет је нашао спонзора који је платио 36.000 ДЕМ за асфалтирање отворених спортских терена под једним условом; да представник Еколошког покрета у локалном парламенту никад и никоме не каже његово име у циљу спречавања реваншизма урбанистичке мафије.
- Еколошки покрет је рестаурирао у потпуности Светојовански храм на Успенском гробљу у вредности 27.000 ДЕМ који је Градска управа злонамерно запустила у жељи да га измести из урбане зоне.
- Еколошки покрет је рестаурирао Змајев музеј у Сремској Каменици (родна кућа најпознатијег дечјег песника из 19. века) у вредности од 30.000 ДЕМ.
- Еколошки покрет је координирао хуманитарну акцију дванаест привредних организација и установа на уређењу ромског насеља Бангладеш којом су драстично побољшани услови живота око 500 житеља овог насеља.
- Представнике Еколошког покрета у локалном парламенту је изношењем података о закулисним радњама пред јавност спречио продају Петроварадинске тврђаве међународном организованом криминалу по цени од 55 милиона УСА долара (1998. године).
- Са једним представником у локалном парламенту Еколошки покрет је спречио снагом аргумената усвајање трасе "брзих пруга" преко Фрушке горе.
- Осмишљеном акцијом Еколошки покрет је спречио измештање градске депоније смећа у напуштени каменолом на Фрушкој гори (национални парк).
- Протестним акцијама Еколошки покрет је спречио испумпавање Лединачког језера насталог по престанку експлоатације камена у каменолому "Сребро" на Фрушкој гори да би се поново увела експлоатација камена за рачун организованог криминала.
- Еколошки покрет је објавио око 800 (осамстотина) научних и стручних радова у интегралном облику и одржао око стотину јавних трибина, предавања, организовао око 50 (педесет) различитих изложби, промоција и концерата озбиљне музике и оперских арија.
- Еколошки покрет је једини у свету окупио најхуманије људе који су добровољно дали крв више од 100 (сто) пута у "Клубу 100" хуманитарне секције Еколошког покрета.
Даљи преглед резултата Еколошког покрета може се сагледати листањем референтне листе Еколошког покрета на којој се могу наћи не мање вредни резултати.
повратак на врх